Moj prvi kontakt sa kucanjem koda je naravno bio programski jezik html i css.
Jako sam bila uzbudjena i satima sam sedela, oduševljavajući se kada nešto radi kako ja napravim😅.
Naravno, odmah sam upisala kurs (koga zanima koji- u inbox ću da ga ocrnim😂) i zaiata sam verovala je njihov način i jedini način da se nauči🤦🏽♀️. Toliko sam se zatrapala teorijom i ubila želju za radom. To mučenje (za mene) je trajalo 7 meseci, da bih na kraju tu platformu što sam platila više od 1000e samo obrisala i rekla sebi: “Ok, ovako ne ide.”
Šta je tu falilo? PRAKSA! Platforme kojima sam se posle toga oduševila, a koje su BESPLATNE su Freecode camp i W3 school. Dobijete zadatak i odmah se vežba na konkretnim primerima, a to je ono što je potrebno za kucanje koda. Nije potrebno učenje teorije napamet, jer se time ubija želja za programiranjem i postaje dosadno. Ali to uzbudjenje kada napravite nešto da “radi”, vas motiviše da nastavite i nema bolje motivacije od toga.
Dakle, suština je, da se programiranje može naučiti bez debelo plaćenih kurseva, a poenta je da ako želite nešto zaista da naučite da radite- sedite i sami o tome istražujte, jer kada je želja prisutna, ne postoje prepreke.
Sve programere koje sam upoznala do sada, su samouki, eventualno su se neki pretplatili na odredjene platforme kako bi pratili novine i doučavali se.
Internet je čudo, igrajte se, istražujte i sigurno ćete moći mnogo toga da naučite, ako ga upotrebite u pametne svrhe.☺